PRAKSE MERENJA PERFORMANSI U PREDUZEĆIMA U REPUBLICI SRBIJI

Danas je u upotrebi veliki broj akronima poput EBIT (poslovni dobitak pre kamate i poreza), EBITDA (poslovni dobitak pre kamate, poreza i amortizacije), ROIC (stopa prinosa na investirani kapital), NPV (neto sadašnja vrednost), EVA (dodata ekonomska vrednost), IRR (interna stopa prinosa), ROE (stopa prinosa na sopstveni kapital), ROA (stopa prinosa na ukupna sredstva) i drugi, koji označavaju različita merila performansi. U praksi, menadžeri ne mogu i ne žele da primenjuju sva moguća merila, a izbor merila ne počiva nužno na njihovim teorijskim prednostima i nedostacima. U cilju istraživanja prakse u Republici Srbiji anketirali smo finansijske menadžere 64 preduzeća. Značajno više se koriste merila zasnovana na diskontovanim novčanim tokovima, nego tradicionalna merila investicionog odlučivanja, i to najviše indeks rentabilnosti, praćen sa IRR i NPV. Period povraćaja se i dalje često koristi. Merila performansi preduzeća zasnovana na računovodstvenom dobitku i dalje su ubedljivo najzastupljenija. Ipak, prisustvo EVA i Balanced Scorecard (BSC) nije zanemarljivo, a velika preduzeća ih koriste značajno više od malih. Orijentacija ka tim merilima raste i sa stepenom internacionalizacije preduzeća. Na kraju, preduzeća koja koriste sofisticirana merila investicionog odlučivanja sklonija su da istovremeno koriste i sofisticirana merila performansi preduzeća.

Ekonomski horizonti, 2015, 17(1), 45-49. Elektronska verzija objavljena 21. aprila 2015. doi:10.5937/ekonhor1501045T

Ceo tekst