Novokejnzijanska Filipsova kriva i efekti domaćih pokretača inflacije u Republici Srbiji

Vladimir Mihajlović

Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Istraživanje u radu odnosi se na ocenu validnosti novokejnzijanske Filipsove krive u kontekstu privrede Republike Srbije (RS). Empirijskom analizom kvantifikovan je uticaj domaćih pokretača na stopu inflacije - inflacionih očekivanja, realnih graničnih troškova i output gepa. Rezultati istraživanja ukazuju da inflacija u RS intenzivnije reaguje na negativne nego na pozitivne šokove ponude i tražnje, odnosno, značajnije opada tokom perioda kontrakcije privrede nego što raste tokom faze ekspanzije. Ocenjeni model novokejnzijanske Filipsove krive, u kojem figurišu granični troškovi, pruža nedvosmislene dokaze da se unapređenjem produktivnosti usporava rast troškovne inflacije kao komponente ukupne inflacije. Uticaj očekivane na stvarnu inflaciju je statistički značajan, iako u dinamici inflacije preovlađuje inerciona komponenta, to jest, efekat prošlih stopa inflacije na tekuću stopu. Empirijski nalazi o modelu Filipsove krive sa output gepom ukazuju da monetarna ekspanzija u RS, između ostalog, može da stimuliše privrednu aktivnost bez stvaranja značajnijih inflatornih pritisaka.

Ključne reči: stopa inflacije, output gep, jedinični troškovi rada, nelinearni ARDL model, dinamički multiplikator, asimetrija

JEL Classification: B22, C13, C32, E31

Ekonomski horizonti2020, 22(2), 89-105. Elektronska verzija objavljena 19. avgusta 2020
doi:10.5937/ekonhor2002089M